Марина је рођена 21.11.1973.г. у Пожаревцу, основну школу и гимназију завршила је у Пожаревцу. Дипломирала је на Учитељском факултету у Врању где је стекла звање професора разредне наставе. Своју учитељску мисију у школи ,,Доситеј Обрадовић“ започела је 22.1.1996.г. и после пуних 30 година рада отишла је 8.3.2026.г, на празник жена као велика хероина и борац до последње животне битке. Остаће заувек да живи у срцима својих најближих, својих колега, а посебно у срцима својих ђака који су исконски били њен живот, а њена учионица и њен дух њихова сигурна лука. За њу деца нису била  бројеви у дневнику, већ прави мали људи којима је са стрпљењем, љубављу, топлином и приврженошћу отварала врата света. Марина је била вредан и посвећен просветни радник, као учитељ преносећи знање генерацијама ђака, велики човек. Своју људскост и доброту ширила је будећи радозналост у свакој школској клупи својом енергијом, креативношћу и посебним смислом за хумор. Њена спремност да помогне другима и да даје свој несебични допринос угледу наше школе свакако није занемарљив. 30 година је остављала свој траг кроз осмех  на ходницима школе, у учионици и у библиотеци, одевена највеселијим бојама уклопљених уз њен карактер, јединствена у својим шаљивим наступима, а истовремено горда, самопоуздана и јака особа. Поред бриге о деци и пружања љубави, гајила је исто то и према животињама.

Маринин одлазак оставља вечну празнину у нашој другој кући- а то је наш Доситеј. Њен ведар, оптимистични дух који је преносила на све нас, прави је пример како би требало гледати на живот и када су тренуци најтежи.

Учитељи никада не могу отићи сасвим јер живе кроз генерације својих ђака које су извели на пут. Зато, Маринче наше, бићеш увек најсјајнија звезда нашег неба и анђео који бди над својим Доситејевцима. Почивај у миру. Нека ти је вечна слава и хвала!

                                            Колектив ОШ ,,Доситеј Обрадовић“ Пожаревац